Сирна тепсија од шпаргле!!!

Постоји тиха поезија у рецептима који поштују једноставност. Ова тепсија не захтева фини алат или тешко доступне састојке. Тражи само пажњу: стрпљење да се стабљике шпаргле преломе тек тако, бригу да се сир изренда свеже, поверење да се дозволи да мушкатни орашчић шапуће својом топлином испод златне коре.
Ово је прилог који је твоја бака поставила поред ускршње шунке – без помпе, само љубав. Онај који некога натера да затвори очи и уздахне: „Ово има укус пролећа.“ Утеха која шапуће: Неко је бринуо о теби.
Зато направите ово у уторак који вам се чини предугим. За сто коме је потребна радост. И када подигнете ту прву виљушку – шпаргле меке, сос се лепи, прелив се тихо разбија – знајте ово:
Ниси управо испекао тепсију.
Уткали сте обичне тренутке у нешто свето — само уз бригу, посуду за печење и храброст да то буде једноставно.
Још један последњи шапат: Поспите прелив зрна

Leave a Comment