Ови кромпири не стижу са помпом.
Тихо крчкају на шпорету — млеко тихо кључа, мирис земље и павлаке испуњава кухињу — док кућа не замирише на сећање.
Заграбиш кашичицом. Светло је као облак, путер се топи у реке.
И неко за столом затвара очи и каже:
„Е, тако се прави дом.“
То је начин Средњег запада – не савршенство, већ присуство.
Не журба, већ брига.
Не обиље, већ довољно.
